Zašto je baš sada najbolje vreme da se rešite visećih bradavica?

Da li ste znali da je koža najveći organ našeg organizma? S obzirom na to da zauzima najveću površinu, njen izgled zavisi od rada unutrašnjih organa, žlezda sa unutrašnjim lučenjem, stresa, ali i spoljašnjih faktora poput sunca, hladnoće i vetra. Promene na koži lako uočimo, čak i kad nemaju specifične simptome, kao što je to slučaj sa visećim fibromima odnosno visećim bradavicama. Sigurno ste se borili bar sa jednom?

Ne dozvolite kondilomima da naruše vaše zdravlje

Zbog svakodnevnih obaveza koje imamo, često ne vodimo dovoljno računa o svom zdravlju i stanju organizma. O tome razmišljamo tek kada naiđemo na problem. Nije nimalo prijatno kada se nakon rutinskog genitalnog pregleda posumnja da imate polne bradavice. Najpre slede analize i čekanja, a potom, ukoliko se utvrdi da ih zaista imate, počinje dugotrajan proces lečenja polnih bradavica. Na kondilome nisu imuni ni muškarci ni žene, s tim što se ovaj problem češće javlja kod ženske populacije. Polne bradavice se razvijaju iz HPV virusa onda kada je organizam najslabiji. HPV virus se prenosi polnim putem, a manifestuje se u vidu izduženih i mekanih bradavica neravne površine. Najčešće se pojavljuju u genitalnom području. Kod muškaraca na glaviću penisa, uretri ili analnom području, a kod žena se javljaju u predelu vagine, njene spoljašnjosti ili unutrašnjosti.

Zašto nastaju hemoroidi i kako možemo da ih se rešimo?

Tempo kojim živimo doprineo je tome da nam pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost postanu luksuz. Naš organizam trpi posledice, ali o tome ne razmišljamo sve dok se ne pojave problemi, zar ne? Učestali i bolni hemoroidi mogu biti jedan od njih. Nastaju naglo, nisu opasni po život, ali ometaju svakodnevno normalno funkcionisanje. Usled prevelikog pritiska na venske krvne sudove u karlici, formiraju se uvećane bolne kvržice u predelu anusa. Praćene su krvarenjem, svrabom i peckanjem, što dodatno povećava neprijatnost koju osećate ukoliko imate ovaj problem. Teško vam je da stojite i sedite, a bol i nelagodnost vas sprečavaju da razmišljate o bilo čemo osim o tome kako pronaći rešenje za problem hemoroida.

Kurje oko – Najveći neprijatelj Vašeg koraka

Stigla je jesen, a to za naša stopala znači da se posle nekoliko meseci pauze ponovo vraćaju u zatvorenu obuću. Ukoliko je neudobna i uska, može nam doneti različite probleme, a jedan od najvećih je kurje oko. Pored toga što ne izgleda lepo na koži naših stopala, ova promena je i veoma bolna, što nam otežava svakodnevne aktivnosti kao što su odlazak na posao, do prodavnice ili u šetnju. Ako ste ikada imali kurije oko, onda vam je sigurno jasno o kakvom bolu je reč!

Gavez trava za isceljenje tela

Gavez (Symphytum officinale) Gavez rado raste na vlažnim mestima gde ga uvek ima u velikim količinama. Zato u šetnji po vlažnim travnjacima i šumarcima obratite pažnju na biljku izduženih dlakavih listova, do metar visoku, na čijem vrhu se nalaze ljubičasti zvonasti cvetovi, po nekoliko na nosećoj peteljci, okrenuti naniže kao da se prosipaju iz fišeka. Kad ga prepoznate ili vam ga neko pokaže, znajte da ste stekli dragoceno poznanstvo. Gavez je jedno od najboljih sredstava za podsticanje rasta tkiva, spolja i iznutra, trava za isceljenje celog tela.

Trnjina divlje voće

Trnjina (Prunus spinosa) Nikakav, čak ni kratak, popis divljeg voća kod nas ne bi bio potpun bez trnjine, tako dostupne, istrajne i korisne i tako malo cenjene i korišćene. Ona raste kao gust, do tri metra visok grm trnovitih grana. Može se naći po krčevinama, livadama, po obodima šuma i uz puteve. Najviše voli krečnjačko zemljište do 1.500 metara nadmorske visine. Zbog trnja dosta se sadi kao živa ograda, a pogodna je za sadnju i na nestabilnom, erozivnom tlu, jer ima dobro razgranat korenov sistem koji učvršćuje podlogu. Trnjine su rado jeli praistorijski ljudi, ali i civilizovani Stari Grci, Rimljani. Danas ih najviše sene u Zapadnoj Evropi.

Maslačak biljka sunca i vetra

Maslačak (Taraxacum officinale) Svi znaju maslačak jer ga praktično ima svuda. Raste spokojno na livadama ali i odvažno niče na pukotinama u asfaltu. Veoma je upadljiv zbog žutih cvetova i plodova koji opremljeni perjanicom čekaju vetar. Dugim vretenastim korenom prodire do 30 santimetara duboko u zemlju i ne da se lako iščupati. Oduvek se koristi i kao hrana i kao lek. Maslačak je odličan prirodni diuretik. Sintetički diuretici (lekovi za pojačano izlučivanje mokraće) imaju nezgodnu osobinu da iz tela ispiraju dragoceni kalijum. Maslačak ne samo da ne troši kalijum već ga sadrži tri puta više nego ostalo lisnato povrće.

Divlja Jagoda najukusnije šumsko voće

Divlja Jagoda (Fragaria vesca) Divlja ili šumska jagoda, koju ne treba posebno predstavljati, raste na svetlim mestima šuma, krčevinama i požarištima, uz šumske puteve, u travi među kamenjem, po brdima i planinama do 1.500 metara nadmorske visine. Može se i gajiti, presađivanjem ožiljenih izdanaka, najbolje početkom jeseni. Razmnožava se lako i brzo, ali izgleda da u baštama gubi deo arome i lekovitih svojstava.

Čičak – moćni čistač Krvi i Limfe

Čičak(Arctium lappa) Na pomen imena Čičak sećamo se njegovih cvetnih glavica skoro potpuno obavijenim „lepljivim“, pri vrhu meko savijenim bodljama kojima smo se kao deca često gađali i koje je teško izvaditi iz kose. Čičak je dobronamerna, smirujuća biljka, do metar i po visoka sa korenom do pola metra dubine. Listovi mu takođe mogu mnogo narasti, do pola metra u dužinu. Nekada su se u narodu koristili kao oblog koji se privijao na uboje, otoke, čireve i opekotine. Veoma je čest, svakome na oku, raste uz puteve, naselja, šumarke, po livadama i po obalama reka, do visine od hiljadu metara. Kod kuće je u celoj Evroaziji, a u Japanu ga gaje kao povrtnu kulturu. U zemljama zapadne Evrope gaji se kao lekovita biljka za proizvodnju korena koji se koristi najviše svež. Čičak je moćni čistač krvi i limfe. Otklanja sve zastoje u telu, smanjuje otoke i uklanja otrove, bilo kroz kožu ili preko bubrega. Dobar je diuretik (sredstvo za izlučivanje mokraće), stišava kašalj.

Borovnica riznica zdravlja

Borovnica (Vaccinium myrtillius) Za mnoge koji su imali volju i priliku da je beru, borovnica je sasvim posebna biljka. Ona pripada porodici vresova i poput drugih srodnih vrsta traži vlažnija i kisela zemljišta. Voli visine do oko 2000 metara. To je grmić, na sunčanim mestima sasvim nizak, u hladu nešto viši ( do pola metra), koji gusto raste po planinskim poljanama, među kamenjem i po obodima šuma. Plemenita je i skromna, voli svežinu svojih visova i ne želi da ih napušta.